Криотерапија

krioterapija terapija ledom fizikalna

Терапија хладноћом: Све што треба да знате о криотерапији

Терапија хладноћом, позната и као криотерапија, је метода лечења која излаже тело екстремно ниским температурама како би се излечиле одређене повреде и постигли здравствени бенефити. Иако је криотерапија као пракса релативно нова, употреба хладноће за ублажавање бола, подстицање опоравка и друге терапеутске сврхе постоји већ вековима.

У последњих неколико година, ова метода је постала популарна међу спортистима, од којих многи одмах након утакмице или тренинга користе ледене купке или „хладна потапања“. Али шта тачно криотерапија ради и да ли је прави избор за вас – сазнајте више о криотерапији и овом јединственом приступу лечењу бола, повреда и мишићног замора.

Шта ради криотерапија?

Криотерапија у физикалној медицини подразумева примену ниске температуре у сврху релаксације, смањења бола, укочености и побољшања циркулације. Такође делује и противупално, а пошто сужава крвне судове, користи се и против отока. Постоји неколико начина за примену локализоване терапије хладноћом како би се циљали специфични делови тела, укључујући масажу ледом, ледене облоге и ледене купке. Ови третмани обично трају од 3 до 5 минута по сесији.

У медицини се разликују две врсте криотерапије. Једна од њих је терапија хладноћом за цело тело (WBC) излаже цело тело екстремно хладном ваздуху у трајању од два до четири минута. Особа која се третира улази у посебно дизајниран танк или комору. Неке коморе покривају тело до висине рамена, док друге обухватају цело тело. Стога је важно је разликовати WBC, који је доступан у wellness центрима, од локализоване терапије хладноћом коју пружају физиотерапеути попут нас. Разговарајте са својим физиотерапеутом како бисте утврдили да ли су терапија хладноћом и друге методе корисне за ваше здравствено стање и симптоме.

Колико је хладна терапија хладноћом?

Не баш тако хладна. Када говоримо о окализованој криотерапији, која се примењује на специфичне делове тела, она не прелази температуру од -17˚Ц(0˚Ф). Стварна температура зависи од методе хлађења која се користи.

Како функционише криотерапија?

Излагање хладноћи активира природни „бори се или beži“(fight ор flight) одговор тела. Током овог процеса, крвни судови се сужавају, а крв се преусмерава из екстремитета ка центру тела како би заштитила унутрашње органе. Ово повећава ниво кисеоника и одређених протеина у телу, што се сматра корисним за смањење бола, укочености и отока.

За шта се користи криотерапија?

Криотерапија помаже код широког спектра симптома и стања, укључујући:

  • Артритис
  • Хроничну упалу
  • Хронични бол
  • Бол и отицање зглобова
  • Главобоље и мигрене
  • Мултипла склерозу
  • Бол и замор мишића
  • Спортске повреде
  • Уганућа и истегнућа

Захваљујући налету адреналина и „хормона среће“ који се ослобађају током третмана, криотерапија може бити корисна и код пацијената који пате од анксиозности, депресије и других поремећаја расположења.

КОНТРАИНДИКАЦИЈЕ ТЕРАПИЈЕ ХЛАДНОЋОМ

Код локалне криотерапије , ризици су знатно мањи у поређењу са криотерапијом за цело тело. Ипак, постоје одређене контраиндикације, и људи са следећим стањима не би требало да је користе без консултације са лекаром:

  1. Особе са Raynaudovim синдромом – код овог стања хладноћа може изазвати сужавање крвних судова и смањити проток крви у прстима и шакама, што може довести до бола или погоршања симптома.
  2. Пацијенти са оштећеном периферном циркулацијом – особе са слабим протоком крви у екстремитетима могу имати потешкоће са зарастањем ткива након примене хладноће.
  3. Људи са хроничним обољењима коже – код обољења попут екцема, псоријазе или других упалних стања коже, хладноћа може погоршати симптоме или изазвати иритацију.
  4. Пацијенти са оштећењем нервног система– уколико пацијент има периферну неуропатију или смањену осетљивост на хладноћу, постоји ризик да не осетите претерано ниску температуру, што може довести до оштећења ткива.
  5. Особе са преосетљивошћу на хладноћу – при излагању хладноћи неки људи развијају кожне реакције, попут уртикарије (осипа) што може бити непријатно или ризично.
  6. Отворене ране или инфекције– криотерапија се не примењује кад постоје отворене ране, инфицирана подручја или места са тешким оштећењем коже, јер може успорити зарастање.
  7. Пацијенти са хроничним срчаним обољењима – иако се хладноћа примењује локално, код неких пацијената са тешким срчаним проблемима, чак и благи пад локалне температуре може изазвати нежељене ефекте.